Ne j.. e lep nego uporan. Bane Janković je preksinoć navalio na Katarinu Živković. 
Iskoristio je nepažnju ostalih farmera, koji su u trpezariji ubeđivali Jelenu Stožinić da nema duhova, i zatvorio se u sobi s pevačicom. Ležali su na krevetu, a ona je na njegovo šaputanje uz osmeh kolutala očima i odgovarala odrečno.
Pokrivao joj je glavu i govorio da zaviri ispod pokrivača. Ljubio ju je u obraz, milovao, uzdisao... I napokon je pao pravi sočni poljubac, nakon čega je Bane izustio: „Sad mogu da umrem!“Bane: Da li si zaljubljena? Kaća: Da. Bane: Baš bih voleo da znam koji je taj srećnik. Blago njemu, majke mi. Poljubi me. Kaća: Ne, najn. Bane: Je l’ može neki popravni medeni mesec?
Umesto odgovora, Katarina mu je okrenula leđa, a on ju je obuhvatio oko struka i priljubio se uz njeno telo. Pevačica je zatvorila oči, dok se maneken ispod jorgana pomerao napred-nazad i prstima klizio niz njene obline...
I tu je bio kraj za gledaoce. Režija je sliku prebacila na uplakanu Jelenu. Priča o njoj je u drugom tekstu. A kako se svršilo između Baneta i Katarine? Kako je moralo u takvim uslovima.
Izvor: Kurir
 |
